CAPUT MUNDI : Prokleta Jerina

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Vanda Nara kao Joko Ono. Ne, kao Volis Simpson. Fudbalska Ledi Magbet. Istorija je puna fatalnih žena, uključujući i našu, srpsku,  od Jerine Branković u narodu poznatije kao “Proklete Jerine”, preko Drage Mašin do Mirjane Marković.

Vandu Naru sa Joko Ono spaja činjenica da je starija sedam godina od Ikardija, identična razlika između Japanke i Džonija Lenona. Kao što su Ono optuživali za “odvanjanje i izolovanje” Lenona od ostalih članova  Bitlsa i od ostatka sveta, tako je i Nara stavljena na optuženičku klupu da je posejala razdor između Maurita i klupskih drugova u Interu.

Sa Volis Simpson je spaja što joj brak sa Ikardijem nije prvi. Istina kralj Edvard VIII je bio tek treći muž intrigantnoj Amerikanki dok je bivši kapiten Intera drugi Vandin muž. Povezuje ih okolonst da su baš muževi obe upoznali i na neki način “gurnuli” u zagrljaj prvo jubavnika, a kasnijih supruga.

Sa našim “fatalnim ženama” gospođu Ikardi spaja dominacija i superiornost nad supružnikom. Ali, kao što je u Srbiji to bio razlog da pomenute bračne saputnice budu omražene, tako je i Nara postala mnogima antipatična, posebno navijačima ili simpatizerima Intera.

Ikardija sa Lenonom, Edvardom VIII i našim vladarima Đurađom Brankovićem, kraljom Aleksandrom Obrenovićem i Slobodanom Miloševićem spaja potpuna odanost svojoj ženi. Nema sumnje da je Ikardi spreman kao Lenon da se zbog Vande odrekne svih prijatelja i porodic. Nema dvojbe ni da bi se odrekao Intera kao što se Edvard VIII povukao sa kraljevskog trona, baš kao što bi bio spreman da kao Aleksandar Obrenović i Slododan Milošević žrtvuje sve, uključujući i vlastiti narod, zbog voljenog bračnog druga.

U nekim drugim okolnostima, vernost i ljubav naših junaka, kao i Ikardijeva, bila bi vredna lirskih pesama, ali zbog specifičnih situacija i pozicija u kojima su se nalazili, završavaju sa epskim desetercima, sve sa slovenskom antitezom.

Vanda Nara, poput svojih prethodnica, je napravila duži korak od dozvoljenog. Ušla je u prostor koji joj ne pripada i svojim ponašanjem i izjavama  je dovela u neodrživu poziciju svog supruga i klijenta, budući da mu je menadžerka.

Nekada su veliki fudbalski klubovi imali na spisku po nekoliko “Vandi Nara” spremnih da ih ožene sa svojim mladim talentovanim fudbalerima, pristiglih iz provincije ili iz inosranstva,  i sklone ih od noćnog raskalašnog života. U Interu su bili veoma zadovoljni što njihova mlada zvezda umesto po restoranima i diskotekama provodi večeri menjajući pelene deci u krugu porodice, sa svojom suprugom. Problem je nastao kada je Vanda, posle petoro mališana odlučila da se postane influenser i menadžer svog muža. Tada su krenuli problemi.

Ko god je u svom životu imao priliku da bude deo jedne muške svlačionice, u bilo kom ekipnom sportu, zna da u tom ambijentu vladaju specifična pravila: mnogo tvrđa i specifičnija od bilo kojih drugih. Primera radi, borba protiv homofobije, u svim segmentima modernih društava, dala je rezultate i otvorila vrata za različitosti. U svim, sem u muškim ekipnim sportovima. U Seriji A je nezamislivo da najbolji italijanski fudbaler, poput jedne od najboljih svetskih odbojkašica Paole Egonu, najnormalnije, u intervju za Gazetu delo Sport kaže da je gej. 

Fudbalska istorija je načičkana fudbalerima koji su bili,  u žargonu rečeno, “papučari” . Upravo je jedan od prethodnih kapitena Intera bio takav. Njegova supruga je svaki čas zvala predsednika Intera i žalila se na tretman koji ima njen suprug. Međutim, to nikada nije izašlo u javnost. Sve je ostalo u krugu familije. Time pre što je u tom Interu bilo barem pet fudbalera koji su svojom harizmom i kvalitetom bilo gromade za nominalnog kapitena i on  je služio praktično samo da stisne ruku protivničkom kapitenu, razmeni zastavicu, i bira stranu i loptu na početku meča.

Kritičari Interovo poteza da Ikardiju oduzme traku kao ključni motiv za takav stav navode pravilo da se “prljav veš” ne iznosi napolje. Međutim, sa Vandom Narom koja svake nedelje, u jednom veoma praćenom sportskom talk-show programu, iznosi javno stavove i opservacije  apsolutno neprimerene za menadžera, a ne samo suprugu kapitena Intera, nije bilo moguće “oprati veš” unutar porodice.

Generalni direktor Intera Bepe Marota je postao svestan da neće moći u rukavicama da reši pitanje Ikardi - Nara onog momenta kada mu je Vanda -  posle njegove treće molbe da spusti tonove i da se uzdrži od davanja ocena o onome što se događa u Interu - odgovorila: “Žao mi je direktore, ali ja sam takva i ne mogu da se promenim”.

Sledeći korak Marote je bio razgovor sa Ikardijem i eksplicitan zahtev da se zbog stabilnosti tima i odnosa u svlačionici suoči sa svojim saigračima i objasni stavove koje iznosi njegova supruga - agent u medijskim nastupima. Takođe je od Ikardija traženo da reaguje javno na izjave Vande Nare i distancira se od njenih kvalifikacija. Ikardi je odbio sve te zahteve, nije želeo da javno protivreči svojoj supruzi. Između mira u kući i mira u klubu, Ikardi je izabrao ovaj prvi.

Dakle, Bepe Marota nije imao drugi izbor. Inter je morao da pošalje jasan signal i da se zaštiti od dodatne štete koju Vanda Nara nanosi klubu. Da Nara nije supruga i menadžer najboljeg igrača i kapitena Intera njena zapažanja nikoga ne bi interesovala. Zato je napravljen prvi decidan korak: oduzimanje kapitenske trake. Presedan u stogodišnjoj istoriji kluba.

Naravno, Marota je mogao da računa na seriju povoljnih okolnosti, koju njegovi prethodnici nisu imali. Prva je što Masimo Morati više nije predsednik i vlasnik Intera. Najtrofejniji predsednik Nerazura u ovom veku je često zbog svoje dobrote koja je sa velikom frekvencijom prelazila u naivnost bio bolećiv prema igračima i odgovarao je na pozive i njihovih supruga. Tako da je često delegitimisao svoje rukovodioce. Inter je za vreme Moratija bio klasičan primer firme u kojoj vlasnik postavlja rukovodioce, ali zadržava vlast da odlučuje o svemu, tako da mu se svi direktno obraćaju, kako za banalne tako i za veoma važne stvari, preskačući direktore i generalnog direktora.

Drugi važan detalj je hladan odnos između Ikardija i navijača Intera. Relacija koja nikada nije postala ni približno vatrena kao sa prethodnim golgeterima Nerazura, a čini se i da je definitivno kompromitovna delovima iz autobiografije Ikardija posvećenih tifozima Nerazura, objavljena pre par godina.

Treća taktička prednost Marote je u tome što je Nara toliko antipatična navijačima Intera da zbog pristojnosti ne možemo da navedemo sve nadimke koje su joj nadenuli. Tako da Ikardi dođe kao neka vrsta koleteralne štete. Nikog nije iznenadilo horsko skandiranje navijača Intera, ne samo na stadionu u Beču, nego i na društvenim mrežama posvećeno Handanoviću: “C’è solo un capitano, un capitano, c’è solo un capitano”.

Četvrti element je izolovanost Ikardija unutar Interove svlačionice. Prvo se mislilo da su samo bivši Jugosloveni, ili “slavi” -  tako nas zovu Italijani, bez obzira da li je reč o Srbima, Hrvatima, Slovencima, Bošnjacima ili Crnogorcima - protiv Ikardija. Na kraju se ispostavilo da je samo Lautaro Martinez sa Ikardijem, Borha Valero i Vesino su neutralni, a svi ostali protiv.

Peta činjenica u korist Marote je totalna podrška trenera Lučana Spaletija. Ironiju Interovog trener – posle pobede nad Parmom je tražio od kluba da produži ugovor sa Ikardijem - mnogi nisu prepoznali, ali jeste generalni direktor Nerazura koji ga poznaje već više od 20 godina. Iz vremana kada su u Veneciji radili sa Mauricijom Zamparinijem koji je pravio svoje prve korake u svetu fudbala.

Sada je na Maroti drugi deo zadatka, onaj teži. Ikardi je Interovo bogatstvo, najbolji strelac i igrač. U prevodu, posle drastične mere, Marota i Auzilio moraju da postignu neku vrstu kompromisa sa Ikardijem. Pred njima su dva puta. Prvi je produžetak ugovora sa Ikardijem i povećanje plate i normalizacija odnosa. Druga solucija je pakt “do ut des”, odnosno Ikardi daje maksimum na terenu pomažući Nerazurima da stignu što dalje u Evropi i treći u Seriji A, a zauzvrat je Inter spreman da bude konstruktivan u pregovorima sa klubom koji Vanda Nara dovede za pregovarački sto sa Marotom i Auzilijom. Raskidna klauzula u ugovoru Ikardija iznosi 110.000.000 evra, ali bi Inter mogao da odobri i popust, spuštajući cenu do 80.000.000 uz bonuse.

Koliko god izgledalo nemoguće, velika je verovatnoća da Ikardi ostane u Interu. I pored kontinuiranog šou programa Vande Nare, nijedan klub se nikada nije pojavio na Interovim vratima sa ponudom za Ikardija. S obzirom da živimo u globalnom svetu, vesti putuju svetlosnom brzinom, teško je zamisliti ozbiljan klub u Evropi koji bi uzeo Maura Ikardija znajući da sa njim u paketu ide i Vanda Nara, plaćajući 110.000.000 evra i dajući mu platu od 9.000.000 evra, koliko gospođa Ikardi zahteva.

Piše: Željko PANTELIĆ