Bufon potpuno iskreno: O odlasku iz Pariza i novcu kojeg se odrekao, željama, emocijama, penziji, Konteu, Sariju, Anćelotiju, Alegriju, Ronaldu...

Iako je 28. januara napunio 41 godinu i nije imao sezonu kakvu je želeo, fudbalska javnost i dalje s velikim nestrpljenjem iščekuje da vidi sledeći potez Đanluiđija Bufona u prebogatoj karijeri. Odlazak iz Pari Sen Žermena je potpisan, mnogi se nadaju da će ispraviti grešku u koracima i vratiti se u svoju Parmu i završi karijeru na stadionu Enio Tardini...

Ali, dok svi čekaju njegovu odluku, Bufon se u razgovoru za rimski Korijere osvrnuo na brojne fudbalske aktuelnosti u Italiji, a govorio je i o mnogim drugim temama.

Za početak – o Pari Sen Žermenu i odluci da ode...
“Tražim emociju“, odmah će Bufon, pa nastavlja:
“Nedostaje mi emocija koja me vuče napred. Zato sam odbio da produžim ugovor. Pre neki dan sam pročitao mnogo dobru stvar. Novinar je pitao Frančeska Gvidolina da li bi bio srećan da se vrati u Veronu, a on je odgovorio: 'Tražim tu emociju'. Reći ću vam iskreno, to i ja tražim“, kaže Điđi, posle čega su svi odmah pomislili na Parmu.

U dahu je nastavio...
“U PSŽ su mi još pre pet meseci rekli da ću na kraju sezone dobiti ulogu drugog golmana. Od januara sam imao dovoljno vremena da razmislim dobro o svemu i došao sam do zaključka da to nije za mene. Odrekao sam se velikog novca (8.000.000 evra prim. aut.) i opcije da produžim ugovor na još godinu dana. Njihova želja je bila apsolutno legitimna, razumno je to što su mi ponudili. Ali, sa 41 godinom života imam gotovo psihološku želju da osetim nešto više. Emocije se pretvaraju u energiju, snove, da se osećaš kao deo nečega posebnog. To je ono što sam imao u Juventusu“.

Zbog toga kaže da je posle sezone u Parizu opet u nultoj tački.
“Sada sam tačno tamo gde sam bio pre godinu dana. Potpuno sam miran, opušten i otvoren za sve opcije, da se sve završi za 15 dana ili 12 meseci... Dobio sam nekoliko finih ponuda, ali ako mi nedostaje ta pokretačka energija koju tražim, onda ću sebi pokloniti godinu dana da uživam kako ja želim. Godinu da učim“.

Odmah je otkrio šta bi želeo...
“Da postanem trener, da krenem u trenersku akademiju. Možda bih da postanem sportski direktor, ili da učim u školi biznisa... Voleo bih da unapredim svoje znanje engleskog jezika. Želeo bih da dobijem veštine potrebne da mi sve opcije budu otvorene u budućnosti“.

Priznaje Bufon da mu je iskustvo u Parizu bili neverovatno u svakom smislu, ali dodaje da mu je jedino teško palo to što je bio odvojen od žene i dece...
“Iskreno, ne zamaram se previše oko nekih stvari, na primer oko komentara javnosti da je možda vreme da se povučem. Ljudi koje srećem na ulici, moji sunarodnici mi pokazuju veliku ljubav, koja je ponekad čak i preterana. Kao što sam mnogo puta rekao – prvih 15 godina karijere provodim u tome da kvarim sliku od sebi, a narednih deset da je ulepšam“.

Posle nekih filozofskih tema, Điđi je prešao na konkretne stvari – odlasku Antonija Kontea u Inter, zbog čega je dobio etiketu izdajice.
“Znate šta me je mnogo zabolelo? Kada vidim Juventusove navijače kako Kontea zovu izdajicom i traže da se skine njegova zvezda iz klupske Kuće slavnih. Osećam se kao deo Juventosovog sveta, znam direktore, igrače, navijače, ali isto tako znam šta je Konte dao fudbalskom svetu i kako je predstavljao Juve“, počeo je Bufon, pa dodao:
“Iscedio je poslednju kap znoja za Juventus, dao celog sebe timu. Kao igrač uvek je sve nosio na svojim leđima i činio stvari za dobrobit tima. Kao trener vukao je ekipu do uspeha i nikada nije zastao da bi uzeo dah. U tri krcate sezone, nijednom mu fokus nije bio usmeren na nešto drugo osim na Juventus. Kontea izuzetno cenim i poštujem, jer kad god ga sretnem oko njega vidim auru samopouzdanja. On je drugačiji čovek, nije kao mnogi“.

Još malo o Konteovoj odluci da ode u Inter.
“Profesionalni izbori, ma koliko bili čudni, ne mogu da ukaljaju sve ono što je dosad napravio. Nikada nije, niti će izdati Juventus. On nije čovek koji će izaći na teren i ljubiti grb drugog kluba. Njegov povratak u Seriju A vidim kao odličan potez za italijansku fudbalsku scenu, baš kao i dolazak Paola Maldinija, Zvonimira Bobana i Maurisija Sarija“.

Na novinarsku konstataciju da je zaboravio Karla Anćelotija, Bufon je brzo uzvratio:
“To je bilo prošle godine. Karlo je trener ogromnog internacionalnog iskustva, s brojnim trofejima u riznici, podigao je Napoli do novih visina i dao klubu prestiž. Odmah se osetila razlika kada je došao“.

Dok Juventusovi navijači kažu da je Konte izdajica, isto se može čuti iz Napulja – rekao je to i Lorenco Insinje – za Maurisija Sarija zbog izvesnog transfera u Torino.
“Ne možete da poredite Konteovih 15 godina u Juventusu i Sarijeve tri s Napolijem. Shvatam zamisao predsednika Andree Anjelija i direktora Pavela Nedveda i Fabija Paratićija, jer su jako kompetentni ljudi. Svi oni žele Juventus na krovu Evrope i da donesu nešto novo fudbalu. A, jako je teško uraditi tako nešto. Sari nije ni revolicija, ni kocka. Ali, predstavlja stazu koju Juventus dosad nije testirao, nešto potpuno drugačije od svega viđenog dosad“.

Maks Alegri je Juventus morao da napusti godinu dana pre isteka ugovora uprkos tome što je osvojio pet uzastopnih titula i igrao dva puta finale Lige šampiona...
“Kako je čovek izneo taj odlazak, to je bilo gospodski... I ja sam pomislio da je vreme da kaže zbogom, jer je i klubu i njemu očigledno potrebno nešto novo“.

Mnogo je pitanja oko toga da li je dolazak Kristijana Ronalda u Juventus stavio novu dozu pritiska na stručni štab i tim...
“Ronaldo nije izabrao da dođe u Italiju, koliko je želeo da dođe u Juventus. Ako smem da kažem, Juventus je drugačija priča od svih ostalih. Znam Ronalda i on se ne pretvara da je savršeni šampion. On je zapravo neko ko sebi postavlja lične i profesionalne ciljeve i karijeru je posvetio tome da ih ostvari. On je pravi primer za sve sportiste“.

Čovek bez dlake na jeziku...

Foto: Reuters