BRAZIL – Druže Tite, mi ti se kunemo

Desetka? Tu! Devetka? Tu! Bekovi/krila? Tu! Tehnički dominantan štoperski tandem? Tu! Zadnji vezni koji trči za majstore ispred sebe? Tu! I to su otprilike elementi koji su Brazilu dovoljni da bude favorit za titulu prvaka sveta. To su imali i 2002. kada su se prošetali do titule, ali 2006. to nije bilo dovoljno.

I pored svih skupocenih delova ugrađenih u ovu luksuznu fudbalsku mašineriju, ključni faktor je čovek koji će držati komandnu palicu u rukama – Tite!

Harizamtični selektor Brazila je i pored Nejmara i svih ostalih asova prva zvezda u domovini. Narod ga prosto obožava zbog onoga što je uradio otkako je preuzeo selekciju od Karlosa Dunge. Brazil je bio na kolenima posle onih 1:7, potom novog razočaranje na Kopa Amerika i slabih igara u kvalifikacijama za SP...

I nije samo fudbal u pitanju. Sve u toj državi je krenulo dođavola posle prošlog Mundijala. Politički skandali, korpucijski skandali, smena predsednice, dolazak na vlast omraženog Mišela Temera, afera oko pljačke naftnog giganta Petrobrasa, raspad sudskog sitema, katastrofalne posledice organizacije Olimpijskih Igara, krah ekonomije, ogroman skok stope kriminala, masovni štrajkovi... Narod je bio u očaju. Oduzeto mu je dostojanstvo, izgubio je svaku nadu, a više nisu mogli da se uhvate ni za poslednju slamku spasa – fudbal.

Ne postoji nacija gde se fudbal više obožava nego u Brazilu. Svi ga igraju, vole i razumeju, svi su selektori i fudbal je duševna hrana za svakodnevne probleme. Posle one katastrofe protiv Nemačke, a potom i na Kopa Ameriika, Brazilci su se osećali izgubljeno kao fanatični vernik koji sazna da ne postoje Bog, Alah, Buda ili neki drugi u kojeg veruju.

I onda je došao Tite. Vratio je Brazilu fudbal, vratio je reprezentaciji izgubljeni ponos i vratio je narodu veru u fudbalsku religiju.

Za dve godine rada u reprezentaciji, simpatični Gaušo (ljudi sa juga Brazila op.a.) je stekao imidž mesije. Zasluženo! U jednom trenutku kada je zemlja bili na ivici kolapsa zbog korumpiranih političara, Tite je imao 15 odsto podrške u narodu kao budući predsednik. Više od Temera! E sad, zamislite koliko glasača će imati ako Brazilu donese titulu prvaka sveta...

Ko je Tite?

Šarmantni stručnjak je bio ispodprosečan fudbaler koji je karijeru završio sa 27 godina zbog teških povreda kolena. Ni danas ne može normalno da hoda... Trenersku karijeru je počeo da krči kroz niželigaše da bi 2001. došao do Gremija što je već nešto u brazilskom fudbalu. Pogotovo ako ste Gaušo. Tamo je osvojio prvi titulu regionalnog prvaka, ali su potom usledili slabi rezultati i otkaz. Nizale su se česte promene klubove, izlet u Arabiju zbog novca sve do prelomne tačke kada je 2010. preuzeo Korintijans. U najpopularnijem klubu Sao Paula je slabo krenuo i postao prvi trener nekog brazilskog kluba koji je eliminisan u kvalifikacijama za Kopa Libertadores. Bila je to ozbiljna sramota, navijači su tražili ostavku, ali ga je predsednik nekako odbranio. Potom je Tite napravio rez u ekipi. Veterani Ronaldo i Roberto Karlos su otišli, još neki nosioci igre su prodati i Korintijans je izgledao kao da se raspada...

Ali Tite je napravio čvrstu ekipu koja je ružnim i takmičarskim fudbalom na neverovatan način u finišu došla do titule prvaka Brazila. Sledeće godine taj tim postaje prvak Južena Amerike! A potom i prvak sveta pobedom nad Čelsijem! Lansirao je Paulinja, golmana Kasija, oživeo Renata Augusta koji se vratio iz Nemačke... Svi oni su danas u reprezentaciji kao njegovi verni vojnici.

Godinu dana kasnije je napustio Korintijans i rešio da se odmori iako su ga navijači molili da ostane. Otišao je na nekoliko meseci u Evropu da bi sakupljao znanje, infromacije i nova iskustva. Dugo vremena je proveo kod Anćelotija u Madridu, a Italijan mu je izašao u susret i otkrio mu sve infromacije kojima je raspolagao. Tite se po sopstvenom priznanju osetio kao u prodavnici slatkiša kad mu je Anćeloti otkrio sve taktičke šeme i detalje kojima je raspolagao. Vratio se u Brazil prepun novih saznanja i tatički potpuno oplemenjen.

U Brazilu je čekao novi posao... Skolari je razapet posle 1:7, cela nacija je bila za Titea, ali je FS Brazila doneo šokantnu odluku da vrati omraženog Karlosa Dunga. Sušti opozit Titeu, nekadašnji kapiten se trudio da bude antipatičan i navlači gnev na sebe pokušavajući da glumi Murinjovo skidanje pritiska sa ekipe.
“Iskreno, nadao sam se poslu. Bio sam zgranut kada se nisu odlučili za mene“, rekao je kasnije Tite.

Vratio se u Korintijans na opšte oduševljenje navijača i opet pobedio! Popalarni Timao je osvojio novu titulu, ali ovoga puta drugačije. Titeov Korintijans iz 2015. je igrao spektakualaran fudbal za razliku od prvog mndata i uzeo titulu ubedljivije i atraktivnije nego bilo ko pre njih u istoriji brazilske Serije A. Ubrzo je Dunga počišćen posle još jednog neuspeha i tada dileme nije bilo – Tite je napokon seo na klupu Brazila!

Dunga mu je ostavio reprezentaciju koja je posle trećine kvalifikacija imala samo dve pobede, igrala ružno i nalazila se na šestom mestu u grupi sa ozbiljnom opasnošću da se ne kvalifikuje za Mundijal. Tite je došao da spasava situaciju, a završio je kao čovek koji je pregazio Južnu Ameriku. Njegov Brazil je u ostatku kvalifikacija ostvario 10 pobeda i dva remija (ta dva su došla na kraju kada je sve bilo rešeno), uz gol-razliku 30:3 i igru koja je plenila.

Vukao je hrabre poteze, menja i pogađao.

Vratio je u reprezentaciju Paulinja uporkos pritiscima da ga ne zove i lansirao mladog Gabrijela Žezusa kao centarfora umesto Dunginih veterana Nilmara, Oliveire, Hulka ili čak igre bez klasičnog centarfora što je nedopustivo u Brazilu. Vratio je u reprezentaciju Marsela i Tijaga Silvu koje je Dunga prestao da zove, eliminisao Luiza Gustava i Hulka, promenio sistem sa 4-2-3-1 na 4-3-3, gurnuo Kutinja i Kazemira u prvih 11... Uradio je mnogo toga za dve godine, a rezultati i igra su sve to pratili. Brazil je bio prva reprezentacija koja se kvalifikovala za Mundijal.  

Vrlo brzo se kod Titea iskristalisalo startnih 11, vrlo brzo i prve rezerve, pa je tako bez problema izdiktirao 15 putnika za Rusiju nekoliko meseci pred Mundijala. Na kraju je imao samo jeftine dileme ko će biti treći golman i treći špic.

Uz sve to što je uradio, njegovo ponašanje i pojava u javnosti su impresionirali Brazilce. Bio je iskren, sa medijima je moga da ćaska i dva sata posle konferencija, nije imao neprijatelje, smirio je klupske podele i podele na regione i gradove. Zaista je obavio ulogu mesije...

Titeov Brazil je uglavnom igrao 4-3-3 koji bi se u napadu transformisali u 4-2-3-1. Ideal mu je Brazil iz 1970. koji je bio preteča današnjih 4-2-3-1.

MEČEVI U GRUPI
17. jun, 20.00: (1,45) Brazil (4,30) Švajcarska (7,75)
22. jun, 14.00: (1,23) Brazil (6,25) Kostarika (13,0)
27. jun, 20.00: (7,75) Srbija (4,30) Brazil (1,47)

Jedini hendikep koji je sprečio Brazil da dođe u Rusiju u savršenom izdanju je povreda Danija Alvesa. Možda i najbolji desni bek u ovom veku se povredio u finišu sezone i propustio poslednju šansu u karijeri da osvoji jedini trofej koji mu nedostaje. Umesto njega će igrati Danilo koji ipak nije taj kalibar i koji je u Realu i Sitiju pokazao da može da bude slaba tačka. Ali sve ostalo u timu je perfektno!

Brazil ima najbolji golmanski tandem na svetu. U prednosti je fantastični Alison koji će ovog leta postati najskuplji čuvar mreže svih vremena. Alternativa mu je Gvardiolin „treći bek“ Ederson. Obojicu karakteriše fantastična tehnika i igra nogom zbog čega su velika prednost za Selesaa.

Štoperski tandem čine iskusni i tehničk idominantani Miranda i Tijago Silva. Miranda za razliku od Intera u reprezentaciji ima mnogo veće poverenje i igra sa većim samopouzdanjem. O Tijagu Silvi, njegovoj defanzivnoj inteligenciji i iznošenju lopte ne treba trošiti reči... Alternativa je maldi Markinjos koji u svakom trenutku može da odemni jednog od dvojice veterana. Kao četvrti štoper je uskočio Pedro Žeromel koji u Gremiju doživljava drugu mladost. Ne baš uspešan u Evropi, preporodio se u Porto Alegreu i po mnogim mišljenjima je najbolji igrač lige. Tehnika, taktika, liderske sposobnosti... Prototip idealnog štopera za Brazilov stil igre.

Na levom boku je “Ronaldinjo među ekovima“ Marselo. As Reala će igrati na istoj strani kao Nejmar što znači da će desno bokovi pšritivnika rizikovati da ispadnu smešni. Doza spektakla koju donosi poluga Marselo – Nejmar je razlog da se Brazilci raduju fudbalskoj magiji, a da rivali strahuju.

MOZZART KVOTE
Brazil šampion - 5,00

Bilo je dileme oko sastava veznog reda koji će koristiti Tite. U kvalifikacijama je standardan bio njegov miljenik Renato Auagusto koji je igrao u Korintijansu i koji je sjajno obavio ulogu plejmejkera. Ali Tite je rešio da na Mundijalu igra još ofanzivnije i da Kutinja povuče na Renatovu poziciju i tako praktično napada sa četiri ofanzivca.

U manveru je siguran Kazemiro koji je pravi naslednik brazilskih sidraša iz šampionskih generaciji poput Dunge ili Žilberta Silve. Primetićete da je i Brazilu, i Realu sve krenulo idelano od momenta kada su Tite i Zidan dali šansu ovom momku da „jede kilometre“ seče protivničke ackije i preti iz drugog plana. Nije atraktivan i popularan, ali Kazemiro je vezivno tkivo koje blindira štopere kada krenu napred, pomaže na strani Marselu kada se čupavac iz Reala stušti pred protivnički gol ili čuva leđa majstorima iz prednje linije. Poptuno je podređen timskim ciljevma, ali kako stiče iskustvo i samopuzdanje, tako je i sve opasniji iz drugog plana u prekidima ili šutevima sa distance.

Pored Kazemira, „prljav posao“ odrađuje i Paulinjo. Momak koji se ceo život bori sa skepticima, zahvaljujući Titeu igra najbolji fudbal u karijeri. Tite ga je otkrio u Korintijansu i pretvorio ga u pogonsko gorivo bez kojeg mašina ne pali. Napunio ga je samopuzdanjem kada se razočarao u Evropi jer nije prošao u marginalnim klubovima poput poljskog Lođa ili litvanskog Vilnjusa?!

Paulinjo je postao čovek za sve zadatke u Titeovim kombinacijama. U defanzivi ništa nije lošiji od Kazemira, dok je u protoku lopte, pas igri i pred protivničkim golom daleko opasniji. Jedan je od najboljih „box to box“ igrača na svetu. Kada je ponovo propao u Evropi i kada mu je Totenhem spustio samopuzdanje na najniži nivo, rešio je da ode u Kinu i uzme pare. Što je u normalnim okolnostima značilo i oproštaj od reprezentativnih snova. Makar bi kod većine trenera bilo tako. Ne i kod Titea! On svog vernog vojnika nije zaboravio i oživeo mu je reprezentativnu karijeru. A Paulinjo je blistao u kvalifikacijama. Dovoljno je reći da je protiv Urugvaja pored svih prioritetnih zadataka koje je imao, uspeo da postigne het-trik. Ima sjajan njuh za gol iz drugog plana, uvek se nekako umuva u šansu i izmiče pažnji rivala koji su više fokusirani na veće zvezde.

Sa Kazemirom i Paulinjom, Tite očigledno veruje da je blindirao sredinu terena zbod čega je spustio Kutinja nešto bliže veznom redu nego napadu. Ima malo skepse da bi Kutinjo mogao da bude slaba tačka i da je u Barseloni izgubio ono što je imao  Liverpulu. Ipak, u pitanju je samo adaptacija i privikavanje, a u reprezentaciji je ionako igrao bolje nego u klubu. Pogotovo kad je s Nejmarom na terenu. Znaju se od malih nogu, sjajni su prijatelji, prošli su mlađe selekcije zajedno i savršeno razumeju jedan drugog. Njihova saradnja stvara magiju na terenu...

Nejmar je i pre Titea već preuzeo ulogu lidera ekipe, ali su se neke stvari promenile. Brazil više ne zavisi isključivo od Nejmara kao pre četiri godine kada je ostao bez njega pa primio sedam komada od Švaba. Tite je rešio problem Nejmar-depedencije što se najbolje videlo u prijateljskom meču u Berlinu kada su Nemačkoj očitali lekciju i bez zvezde Pari Sen Žermena. A selektor to nekako uspeva na fin način i da ne čačne sujetu mlade zvezde. Uostalom, Nejmar priča da je Tite najbolji trener sa kojim je radio...

Najveća polemike se vodilo oko izbora centarfora. Tite je u reprezentaciji promovisao Gabrijela Žezusa i ne odustaje od njega ma koliko golova dao Roberto Firmino. Ima u Žezusu nečega „romarijevskog“ zbog kojeg Tite bezgranično veruje u njega i zbog čega sjajan napadač kakav je Firmino mora da čeka sa klupe. A pored Firmina, Brazil na klupi ima rešenje za svaku poziciju. Šansu čekaju igrači poput Filipea Luisa, Fernandinja, Freda, Renata Augusta, Tajsona... Bukvalno na svakom mestu imaju po dva sjajna fudbalera.

Ima li ova ekipa slabu tačku?

Mnogi su pomislili da bi to mogla da bude Nejmarova pauza zbog povrede. Ali, Brazil se pokazao i bez njega, a Nejmar se vratio još jači i po povratku na teren je izveo čarolije protiv Hrvatske i Austrije kojima je još više podigao sopstveno i ekipno samopouzdanje.

Ipak, ima jedna loša stvar u Titeovoj karijeri. Kada njegove ekipe dostignu zenit, sledi strmoglav pad. To se dešava jako brzo i po pravilu se završavalo otkazom za njega. Tite ne ume da menja kada ne ide, niti ima želju jer tvrdoglavo veruje u ono što mu je do tada davalo rezultate. A Bijelsina Argentina iz 2002. je primer da neke ekipe dostižu zenit u kvalifikacijama i da se do Mundijala izduvaju gde sledi stravičan pad. Ovaj Brazil ne deluje tako. Teško je pretpostaviti gde su ranjivi. Imaju laku grupu u kojoj će dodatno nabildovati mentalitet i potom u nokaut fazi potražiti osvetu za ono što se desilo pre četiri godine.  

Imaju sve što je potrebno da ponove uspeh Pelea, Didija, Zagala i kompanije koji su u hladnoj Švedskoj pre 60 godina postali prva i (za sada) jedina južnoamerička reprezentacija koja je osvojila svetsku krunu na evropskom tlu. Ako neko može to da ponovi, onda je to Titeov Brazil u Rusiji.

(FOTO: Action Images)