Boris Radunović, jedina svetla tačka iz Trsta: Previše sam toga prošao da bi se ovako završilo

(Od izveštača MOZZART Sporta sa EP)

Dovoljno je bilo samo posle meča prošetati ulicama Trsta. Na svakom ćošku poneki razočarani Srbin, očekivao je previše, kao i svi mi uostalom, a dobio je – premalo. Jedan će kritikovati ovog, drugi onog, jedino što im je zajedničko je to što će svi u glas reći: hvala golmanu što se nismo obrukali. Baš tako. Jer mnogi ni ne znaju ko je Boris Radunović, nekadašnji golman Rada, sada Atalante, momak koji je juče jedini u srpskom timu odigrao utakmicu s kojom bi mogao da se ponosi.

Mada...
“Naravno da mi je drago što sam dobro branio i što sam nekim odbranama sprečio mogućnost da primimo još koji gol i izgubimo i ubedljivijim rezultatom, ali mnogo mi je krivo što je sve ovako ispalo. Iako smo, iskreno, igrom sve zaslužili“, kaže Radunović za MOZZART Sport.

A kako je sve to izgledalo sa golmanske linije? Kako to izgleda kada rival, a protiv Austrije se to iznova ponavljalo u drugom poluvremenu, napada u talasima kao cunami? Kako izgleda kad deluje neizbežno?
“Nešto se promenilo u našoj igri u drugom poluvremenu. Kao da smo hteli po svaku cenu da damo gol. Nismo gledali na odbranu. Gledali smo samo na napad. I onda su pucale kontre na svakih 10 minuta bukvalno. Zasluženo smo dobili šta smo tražili, nema šta“.

Utisak je ipak da je Srbija od početka meča bila previše nervozna. I da ju nervoza pojela čak i pre no što je primila i prvi, a ne drugi gol kad je već sve bilo gotovo?
“Jurili smo da što pre damo gol. A onda kad smo videli da nije tako lako doći do njihovog šesnaesterca uopšte onda smo postajali sve nervozniji. Bolje su trčali... Bolje su igrali u veznom redu. Tu smo izgubili utakmicu“, sumira Radunović utiske.

To će biti lako. Teško je naći odgovor na pitanje: šta dalje?
“Da se nadamo da ćemo da dobijemo dve preostale utakmice. Kako? Svi sada treba da promislimo o tome. Za početak o toj prvoj sledećoj utakmici. Da se pripremimo što bolje i da nam se ne ponovi ovakva igra“.

U stvari, Radunović je već spreman, to smo dobro videli protiv Austrije. Toliko dobro da bi red bio da narod i nauči ko je zaista on. Ali kad karijeru počneš u Radi, kad te od transfera u Atalantu 2015. šalju na pozajmice u Avelino, Salernitanu i Kremoneze, kad na Euro dođeš posle osmomesečnog bolovanja navikao si da koračaš težim putem.
“Da, nisam branio od novembra meseca, ali svaki dan sam se spremao za ovo. Toliko sam želeo da branim na ovom Evropskom prvenstvu. Toliko sam trenirao i šta sam sve prošao... Trebalo bi stvarno sve to da naplatim“, odgovara Radunović.

I ne, ne misli tu na pare. Ali šteta je zaista da ovakvom golmanu navijači ne znaju ime.

Foto: UEFA