Baby Partizan: Saletov tim budućnosti od igrača rođenih posle njegovog debija

(Od izveštača MOZZART Sporta sa priprema na Kipru)

Ličnost za sve generacije.

Stariji je dve godine od sportskog (Ivice Ilijeva), a osam od generalnog direktora (Miloša Vazure). Sa šefom stručnog štaba (Miroslav Đukić) delio je svlačionicu reprezentacije Jugoslavije, dok je trojicu njegovih saradnika vodio ka trofejima u igračkim danima (Andrija Delibašić, Ljubiša Ranković, Nemanja Jovšić). Netremice danas u njega gledaju neki novi Partizanovi klinci, kao u doba kad je s početka karijere pratio stope jednog od idola (Dragana Ćirića).

Dovoljno je da "prođe" jedan od njih 11, pa da to bude uspešna misija. Za crno-bele i za Sašu Ilića, vanvremenskog kapitena, na poslednjim pripremama (pod uslovom da se opet ne predomisli na leto) jedinstvenog i po činjenici da je u prilici da od tinejdžera koji ga okružuju u Limasolu i jednog odustnog (prijavljenog za Ligu Evrope, Dušan Vlahović, op. au), sastavi tim igrača rođenih posle njegovog debija za seniore Parnog valjka!

Sve sa sobom u ulozi "tate" tog zamišljenog Baby Partizana.

Trnić - Cucin, Marković, Bošnjak, Vakulko - Nišić, Pantić - Đerlek, Ilić, S. Jovanović - Vlahović, Đ. Jovanović.

"Dobar tim, ali ne mogu ja da igram beka. Tu stavi Vakulka, on može. Daču pomeri na zadnjeg veznog, pokazao je da i to zna, a ja ću na svoju poziciju, iza napadača", rešio je Ilić dilemu kad smo mu predočili skicu desetorice talenata na prirodnim pozicijama, upražnjenu samo za levog beka.

Graničnik je 26. oktobar 1996, kad ga je tadašnji trener Ljubiša Tumbaković u drugom poluvremenu, sa "kecom" na poleđini dresa, poslao na blatnjav teren Borca u Čačku. Istog dana u Rumi rođen je Danilo Pantić, svojevremeno projektivan u njegovog naslednika. Ni prvog, ni poslednjeg.
"Spletom nesrećnih okolnosti Dača je izabrao put koji nije bio dobar, ali se polako vraća na veliku scenu i nagoveštava da bi mogao da bude pokretač novog Partizana. Meni se njegovi kvaliteti dopadaju, zna i on da uvek može da mi se obrati ako želi pomoć, podršku će dobiti i sad je na njemu da hvalospeve iz mlađih kategorija demonstrira u prvom timu", priča, između ostalog, Ilić.

Osim Pantića, u zamišljenom timu na poziciji zadnjeg veznog dejstvovao bi Jovan Nišić, talenat prekomandovan iz Teleoptika.
"Saša je posebna ličnost ovog kluba. Šteta što ima 40 godina. Da je pet, šest godina mlađi značilo bi to Partizanu i srpskom fudbalu. Nama mlađima još ne pominje penziju. Možda ne želi o tome ni da razmišlja. A kad se to desi, znam, biće tu negde. Otkad sam u klubu ne mogu da zamislim Partizan bez Saleta", dodaje Nišić.

Na treninzima, kontrolnim utakmicama i u hotelu, Saša Ilić vreme mahom provodi sa najiskusnijima - Miroslavom Vulićevićem, Vladimirom Stojkovićem i Zoranom Tošićem - no, tačno oseti trenutak kad i šta valja reći budućim naraštajima. Posebno, najmlađem, koji konstitucijom u fudbalskim umećem promalja glavu i kao da kaže "hoći i ja ovako".
"Pogrešim na treningu, a Sale priđe, zagrli me i šapne: "Đeki, idemo dalje, nije to ništa. Onda igramo podeljeni u dve ekipe, ja u njegovoj, pa mi dobaci: "Mali, samo guraj loptu napred i nema problema, ja sam iza", treperi dok govori o "broju 22" Armin Đerlek, 17-godišnji Novopazarac s kojim trener Đukić ima velike planove.

Naravno, ovo je samo projekcija, podvedena pod ideju "šta bi bilo kad bi bilo", pošto znamo svi kakve su prilike u srpskom fudbalu, u kome nezamislivo deluje da neko odigra devet godina pre nego što se otisne u inosranstvo, kao što je svojevremeno uradio - Saša Ilić.

ODAVNO NISMO IMALI LEPOG IGRAČA KAO ŠTO JE SVETA

Osim što zbija šale i "drži" svlačionicu, Saša Ilić je vlasnik ekskluzivnog prava na anegdote među crno-belima. Jedna od njih glasi da je štopera iz "klase 2000", Svetozara Markovića, opisao:
"Baćko, dugo nismo imali tako lepog igrača. Taj će da prođe, videćete".

Kapiten omladinaca Partizana potvrđuje:
"Kažu da je to smislio još letos u Sloveniji, ali tad ga nisam čuo. Ovih dana, spominje mi Saša često da sam lep. Meni je, pak, važnije što stasavam uz takvu legendu, bilo koju poziciju da igraš, od Ilića možeš samo da naučiš. Bez obzira što deluje bliže tuđem golu, a ja sam štoper, pomaže mi da se prilagodim zahtevima prvog tima, govorim da ne budem stegnut, nego da se opustim i pokažem šta znam", smeška se Marković.

KAD JE KO ROĐEN

Jovan Trnić - 3. decembar 1996.
Luka Cucin - 24. novembar 1998.
Svetozar Marković - 23. mart 2000.
Strahinja Bošnjak - 18. februar 1999.
Juri Vakulko - 10. novembar 1997.
Jovan Nišić - 5. mart 1998.
Danilo Pantić - 26. oktobar 1996.
Armin Đerlek - 15. jul 2000.
Saša Ilić - 30. decembar 1977.
Strahinja Jovanović - 1. jun 1999.
Dušan Vlahović - 28. januar 2000.
Đorđe Jovanović - 15. februar 1999.

Piše: Aleksandar Joksić

(FOTO: partizan.rs)