Anđeo spasilac ili đavo u mantiji?

Ser Aleks Ferguson je jednom prilikom rekao da je moderan fudbal postao kao rijaliti program. Svake nedelje neko mora da ispadne.  Traži se krivac, čak i krv, retki imaju strpljenja da se bave uzrokom i traže rešenja. Legendarni Bela Gutman je govorio da je treća sezona svakog trenera prelomna. Igrači se tada zasite ideje i potrebna je promena. Ili trener ili igrači. Svakako je jeftinije promeniti trenera nego pola ekipe. A Danijel Levi, prvi čovek Totenhema, nikad nije bio poznat kao čovek široke ruke. Maurisio Poketino nije dobio novac da posle te treće sezone rekonstruiše ekipu i mada je potrajao punih pet godina u Londonu platio je ceh Levijeve škrtosti. Kad su pojačanja stigla bilo je već prekasno. U Totenhemu su izglasali: Poketino ispada.

Paradoksalno  je samo što je Totenhem pod Poketinom izgledao kao jedan od ozbiljnijih klubova u vrhu evropskog fudbala. Tek sada sa Žozeom Murinjom pretvoriće se u potpuni rijaliti.

Odmah da se razumemo, niko ovde ne spori Murinjove trenerske kvalitete. Malo je onih za koje bismo mogli da kažemo da su bolji izbor od njega. Drugo je pitanje međutim da li je baš Murinjo tip stratega da reši trenutnu krizu Pevaca?

Pod broj jedan, mada je sam Portugalac uvek tvrdio drugačije, on je navikao da dobije ono što traži. Samo u 10 sezona u Premijer ligi – dva mandata u Čelsiju i jedan u Mančester junajtedu – Murinjo je na pojačanja potrošio oko 1.080.000.000 evra, u proseku 20.800.000 po igraču. Danijel Levi je, otkako je oktobra 2001. preuzeo dirigentsku palicu na starom Vajt Hart Lejnu, na novajlije je izdvojio 1.020.000.000 evra. U proseku, nešto manje od 10.000.000 po igraču.

Pride, poslednjih godina izgleda kao i da je Murinjo u blagom padu. Kao da su ga sve one čuvene svađe sa pravim i nepostojećim neprijateljima potrošile, kao da mu se smučilo da se stalno pravda za svoje principe. Nije to onaj čovek koji je sa Portom osvojio dve titule, Kup UEFA i Ligu šampiona, pa potom uzeo i dva pehara u Premijer ligi, zatim i istorijsku “tripletu“ sa Interom.

U međuvremenu, ostao je bez maltene kompletnog stručnog štaba sa kojim je pravio prve uspehe. Odavno ga je napustio Andre Viljas-Boas, Murinjova desna ruka još iz prvih dana Rui Farija sada radi samostalno u katarskom Al Duhailu, nema više ni Silvinja Loura. U Totenhemu prvi pomoćnik će mu biti Žoao Sakramento, koji je istu ulogu imao u Lilu kod Kristofa Galtijea. Prethodno je radio i kod Gerija Spida i Krisa Kolmena u Fudbalskom savezu Velsa, bio je i u Monaku kod Leonarda Žardima.

Sve klubovi u kojima Murinjov menadžer Žorž Mendeš ima ogroman uticaj. Umesto starih saradnika biće tu i Karlos Lalin za kondicionu spremu, Đovani Sera dolazi u tim za analitiku, Rikardo Formošino kao skaut, dok će sa golmanima raditi Nuno Santos, još jedan trener iz Lila koji je na članovima stručnog štaba zaradio nešto više od 3.000.000 evra.

Spekuliše se i da Totenhem i Murinjo pokušavaju da iz Lila dovedu i Luisa Kamposa da bude sportski direktor, radio je taj posao ranije i u Monaku, doveo Bernarda Silvu, Tijemuea Bakajoka, Fabinja i Benžamena Mendija. Posle je u Lilu kupio Nikolu Pepea, Zekija Čelika i Rafaela Leaoa.

Sve to izgleda kao Totenhem od pre nekih nekoliko sezona. Dovedi jeftino i supertalentovano. Problem je samo što bi trebalo da bude drugačije. Ako već dovodiš Murinja ne dovodiš ga da radi sa decom, nego da osvaja trofeje.

Može li Murinjo i dalje da isporuči?

Poslednju krunu u Premijer ligi osvojio je u sezoni 2014/2015, u Mančester junajtedu je uzeo Liga kup i Ligu Evrope što je bio odličan početak, ali nadogradnje nije bilo. Totenhemu je baš to potrebno. Nadogradnja. Govorio je o tome Poketino odmah posle izgubljenog finala Lige šampiona. Klub u celosti treba da se uzdigne na viši nivo.

Levi je to shvatio malo drugačije. Nakon mesec dana premišljanja Poketino je oteran, ostrvski mediji sada pišu da je prva meta bio Brendan Rodžers, ali da je Lester kategorički odbio taj nalet Pevaca. Razmišljalo se i o Julijanu Nagelsmanu, na kraju je izabran Žoze.

Sasvim drugačiji trener od Poketina, mada u jednoj stvari prilično sličan. Obojica troše igrače. Poketino zahtevnim stilom fudbala i napornim treninzima. Murinjo stalnim spletkama kojima isprva kupuje poverenje svlačionice i skida pritisak sa igrača. Dok ne potroši sve te izmišljenje neprijatelje i ne počne da se svađa i sa medijima i sa igračima i sa kolegama iz protivničkih klubova.
“Murinjo je sjajan trener, ali dovoljno mu je godinu, godinu i po dana da uništi igrače“, govorio je svojevremeno Fabio Kapelo.

Dugo je Žoze takve tvrdnje uspevao da gurne u drugi plan. Ali više ne izgleda kao šarmantni Džordž Kluni. U Realu je imao problem sa svlačionicom, pisalo se da su ga u drugom mandatu u Čelsiju igrači minirali, tek je rastanak sa Mančester junajtedom bio poslastica za engleske tabloide. Posle smena protiv njega su manje ili više direktno govorili i Pol Pogba i Aleksis Sančez, direktor Ed Vudvord se hvatao za glavu i pitao kako je moguće da od destorice igrača plaćenih 466.000.000 evra samo Pogba sada ima iole značajniju ulogu u klubu.

Murinjov ugled počeo je polako da se krnji. U Španiji se pisalo da su Realovi igrači digli bunu čim su u medijima pročitali da bi Posebni mogao da se vrati. Čak je i Inter, koji ga pamti samo po dobrom mada im je ostavio razvaljenu ekipu, izabrao Antonija Kontea pre Žozea.

Na kraju, tu je i sam fudbal. Ono što je igrao Poketinov Totenhem nema maltene nikakve veze sa onim što je Murinjo forsirao proteklih godina. Igrali su Pevci oku prijatan fudbal. Sa mladim igračima. Sa potplaćenim igračima ako poredimo sa konkurencijom sa vrha Premijer lige.
“Prihvatio sam rizik... Možda ću u budućnosti da budem pametniji i biram klub u ligi u kojoj je lakše biti šampion. U kojoj ti ne treba trener, nego i ekonom može da vodi ekipu. Možda budem pametniji, ali sada uživam u ovim poteškoćama“, slavodobitno je govorio Murinjo nakon osvojene titule u drugom mandatu sa Čelsijem.

Pep Gvardiola je tada još bio u Bajernu, ali je bilo jasno da Murinjo ne propušta priliku da dokači svog arhineprijatelja kad god mu se ukaže šansa. I nema sumnje da će sada nastaviti sa istom metodogologijom. Uostalom, Poketino mu je ostavio gomilu problema i neće moći preko noći da ih sredi.

Tim je na 14. mestu Premijer lige sa 12 osvojenih bodova. Tu je i gomila nezadovoljnih igrača kojima ističu ugovori. Nekog od njih će Murinjo sigurno napraviti u primer. Još iz studentskih dana u Lisabonu profesor Manuel Seržo mu je usadio u glavu ideju da trener danas mora da bude i psiholog i PR. Mora da bude i nemilosrdan. Dobro se Murinjo seća kako je njegov otac, Feliks Murinjo, u Rio Aveu dobio otkaz na Boži, iako je ekipu prethodno vodio do finala Kupa.

Naučio je tada da nema emocija, nema prošlosti. Čuveni golman Vitor Baija mu je bio prijatelj dok je radio kao pomoćnik. Kad je peuzeo Porto jedna od prvih stvari koju je uradio jeste to što je septembra 2002. na mesec dana suspendovao Baiju sa treninga.
“Želeo je svima da pokaže ko je gazda“, prisećao se kasnije Baija koji je kažnjen jer se sukobio sa šefom na treningu.

Takve ispade Murinjo je samo sebi dozvoljavao.
“Bio je arogantan mali čovek, koji nije previše poštovao ničiji autoritet, ali to mi se i dopadalo kod njega. Nije bio spreman da se nekome pokori, umeo je da mi protivureči kad je smatrao da grešim. I na kraju sam najviše želeo  da čujem šta on ima da kaže“, govorio je Luj van Gal, koji mu je prvi, još u Barseloni, i dao malo veća trenerska ovlašćenja.

Tada se Murinjo isticao pedantnom pripremom, kažu da je umeo da predvidi sve što bi moglo da se desi tokom 90 minuta igre. Kasnije se isticao psihološkim igrama sa rivalima. U međuvremenu je možda i otišao predaleko s tim.
“Murinjo je rođeni pobednik, ali sa njim imaš i zagarantovani nivo tenzije koji postaje problem“, svedočio je nekadašnji izvršni direktor Barselone Feran Sorijano objašnjavajući zašto je Blaugrana 2008. godine izabrala Gvardiolu pre Murinja.

Tad je i počeo njihov sukob. Gvardiolu su u kasnijim godinama mnogi slavili kao svetlo u svetu fudbala. Murinjo je bio ona mračna strana. Antifudbal, neko bi rekao, samo da se pobedi. Ali trpeli su ga svi, jer je bio zanimljiv i iznad svega zato što je imao rezultate.

Murinjo je pobeđivao, Murinjo je osvajao. Ali nije mali broj onih koji smatraju da je u međuvremenu otišao u krajnost. A sad u Totenhemu sudiće mu samo po rezultatima. Ma šta on pričao o svom oduševljenju omladinskom školom u Londonu, Žoze je ovde zbog trofeja. Ono jedino što Poketino nije imao.

I biće “Posebni“ Totenhemov anđeo spasilac ili će uništiti sve ono što je Totenhem gradio u poslednjoj deceniji. Za razliku od Poketina, Murinjo ne troši samo igrače, on cedi ceo klub. S tim da će u Totenhemu zateći i jednog čoveka nalik sebi. Ni Danijel Levi nije preveliki emotivac, a od odnosa njih dvojice zavisiće i sudbina Pevaca. Svima koji su mu davali posao Murinjo je donosio je trofeje, ali je ponekad ostavljao i razbijene ekipe. I svi su oni na veličinu kluba preživljavali. Pitanje je da li bi i Totenhem. Barem na nivou na koji ga je Poketino doveo. 

(FOTO: Reuters)