Anatomija haških odluka: Izmena Sume bila je greška, igrači nisu čuli Savina uputstva

Odluke Sava Miloševića iz finiša susreta u Hagu i dalje su predmet polemika u srpskoj fudbalskoj javnosti, posebno među navijačima Partizana. Veliki broj Grobara zamera šefu struke što je u situaciji kad je njegov tim imao dva gola prednosti i igrača više odustao od ofanzivne postavke koja ga je i dovela u poziciju da razmišlja o trijumfu nad AZ-om.

Mada, kad se malo zagrebe ispod površine jasno je da Milošević nije ništa specijalno eksperimentisao. Primera radi, Rajka Brežančića je uveo u 161. večitom derbiju i tad je levi bek bio asistent za overu pobede, Aleksandar Šćekić je i pre susreta petog kola Lige Evrope igrao ili ulazio s klupe s namerom da „zatvori utakmicu“, jedino možda nije bilo logike da se umesto Bibrasa Natha uvodi treći štoper, Igor Vujačić, ali...

Na kraju krajeva, odgovornost za izmene preuzeo je sam Milošević, objasnivši odmah posle meča da je njima napravio konfuziju u ekipi. Dva dana kasnije ponudio je opširnije obrazloženje šta se dešavalo u finišu susreta u Hagu.
„Između redova sam dobio kritike posle prve utakmice sa AZ Alkmarom, kako nije bilo potrebe da igramo previše ofanzivno, pa smo primili drugi gol iz kontre. Tad nisam odlučio da zamenim ofanzivne igrače defanzivnim i branim rezultat. Sad jesam, ne zato što sam razmišljao o beogradskom duelu, već što smo znali da Zoran Tošić može da izdrži 70 minuta visokog ritma, ideja je bila da ubacivanjem Brežančića, a prebacivanjem Asana na desnu stranu, zadržimo nivo trke do kraja susreta. U međuvremenu je AZ, svojim izmenama, postao ofanzivniji. Iz ove perspektive posmatrano, možda sam jedinu grešku napravio što sam menajući Sumu doveo do toga da naša četiri igrača u poslednjoj liniji imaju za protivnika njihova četiri špica, rizikovali smo da igramo „jedan na jedan“ i bili blizu kazne u situaciji kad je domaćin pogodio prečku“, počeo je Savo elaboraciju.

Ekipa se pogubila na terenu u poslednjih 15-ak minuta, nije znala šta radi. Za taj neshvatljiv pad trener crno-belih ima pojašnjenje.
„Pri rezultatu 2:0 smo promašili nekoliko zicera, mogli smo da budemo kažnjeni i razmišljao sam da više ne budemo naivni, da ne jurimo treći gol. Posle tri minuta sam shvatio da je to greška. Spremao sam Filipa Stevanovića, u nameri da se ponovimo vratimo na ono što smo igrali, ali je prvi primljeni gol frapantno uticao na ekipu, uvukli su se nervoza i konfizuja. Igrači su odlučili da se vrate u nisku zonu, bezuspešno sam pokušavao da im sugerišem da izađu deset metara napred. Do njih to nije dopiralo. Kad sam video da ekipa ne prima informacije, bilo bi je nelogično da uđe ofanzivni igrač (Stevanović, op. au), nego još jedan odbrambeni igrač. Ispostavilo se dane znamo da se branimo u niskoj zoni“.

Kad su kola krenula nizbrdicom više nisu mogla da se zaustave.
„Odluke moraju da se donose brzo. Nemam daljinski, niti mogućnost da pritisnem dugme „pauza“, da razmislim šta da radim. Upadale su u konfiziju i velike ekipe, Barselona u Liverpulu, Ajaks protiv Totenhema u polufinalu Lige šampiona, a poseduju veći kvalitet i više iskustva od nas. To je neobjašnjivo. Zapravo, takve situacije jesu objašnjive kad su sve mentalne i fizičke rezerve ispražnjene u 85. i 90. minutu, kad je puls 220, malo ljudi želi da razume. Taj umor parališe i mozak i noge. Sve su to normalne stvari u fudbalu, koliko god bile teške“.

Partizan je postao prva ekipa koja je posle šest mečeva dala gol AZ-u (i to dva), držao je čas fudbala četiri petine utakmice, ali sve to pada u vodu, jer cilj nije ostvaren.
„Na kraju, rezultat sve diktira. Ono što je bilo u prvih 85 minuta je nebitno“, kiselo se nasmejao Savo Milošević.

Foto: Reuters