Hronika Partizanovog propadanja: Od vrha Evrope do dna Jadrana (VIDEO)
Vreme čitanja: 5min | uto. 05.01.16. | 11:48
Ni sanjali verovatno nisu navijači crno-belih da bi za ovako kratak period njihov klub mogao, kako klinci kažu, da obrne igricu, ali u kontra smeru i dođe u poziciju u kojoj se trenutno nalazi
Od Džoša Čildresa do Nemanje Vranješa. Od pariskog Bersija do tamne nikšićke noći. Od vrha Evrope do dna Jadrana. Tako izgleda put koji je košarkaški klub Partizan prošao od maja 2010. do 4. januara 2016. godine.
Ni sanjali verovatno nisu navijači crno-belih da bi za pet i po godina njihov klub mogao, kako klinci kažu, da obrne igricu, ali u kontra smeru i dođe u poziciju u kojoj se trenutno nalazi. I to sa tendencijom da bude još gore, pošto je do kraja takmičenja u regionalnoj ligi ostalo još osam kola.
Izabrane vesti
A kada je takva situacija, logično je pitanje šta se desilo i ko je kriv? A kao i uvek u tim situacijama, odgovor nije jednostavan, a krivica ne leži samo na jednoj adresi. I bez obzira kako se završi Partizanova bitka za opstanak na Jadranu, jasno je da već sada neke stvari moraju da se menjaju.
Ne beše baš tako davno ta majska noć kada je samo jedna dobra odbrana u završnici meča protiv Olimpijakosa nedostajala da Partizan zaigra opet u finalu Evrolige. A opet, ispada, da je, već te večeri, polako ali sigurno Partizan, pošto je dotakao ono što mu je bio vrh u tom trenutku, krenuo da pada.
Jedno od pitanja koje se postavlja zašto Partizan, iako ga je tada napustio Duško Vujošević nije uspeo kvalitetnije da iskoristi taj rezultatski uspeh, što plasman na F4 svakako jeste i prosto rečeno "naplati ga" kvalitetnije u marketinškom smislu. I to je pitanje za tadašnju upravu, a odgovornost bi ponajviše trebalo da snosi Predrag Danilović. Koliko god da je zaslužan za uspehe, a jeste u ogromnoj meri, mora se reći i da je njegova uprava bila odgovorna za propuste.
A njih je bilo najviše baš u periodu od 2010. do 2012. godine, makar kada je u pitanju odabir igrača. Upravo zbog nekih odluka i promašaja u skautingu, Partizan je dovodio igrače koji nisu opravdali očekivanja, a koštali su mnogo. I tu je napravljen ozbiljan minus u kasi. To je drugi faktor koji je uticao na ovo što se sada dešava. I tada je, kao i sada, trener početnik bio na klupi, Vlada Jovanović, pa Petar Božić menjali su Vujoševića na funkciji. U tom periodu crno-beli nisu uspeli ni da stvore igrača na čijoj prodaji bi mogli ozbiljnije da zarade, sve do Bogdana Bogdanovića.
Zanimljivo viđenje, prilično kritički orijentisano na ovu temu, dao je bivši trener Partizana Miroslav Muta Nikolić u nedavnom razgovoru za naš portal.
"Vidim da u klubu ima više struja. Neka rade posao. Neka prave igrače. Partizan nije izbacio igrača 20 godina. Pravio je mnoge igrače, ali strane, i one koji su dolazili iz manjih klubova. Partizan će i sada doći na svoje, ne brinem za njih“, rekao je tada Nikolić.
Druga faza pada Partizana došla je uprkos povratku Duška Vujoševića u klub. I on je u prve dve sezone novog mandata, kao i Vlada Jovanović koji ga je prethodno nasledio 2010. imao rezultate i trofeje u domaćim i regionalnim takmičenjima. Ipak, upravo od 2012. počeli su postepeno da se povećavaju i gomilaju finansijski problemi kluba iz Humske. Uprava jeste opet pravila greške, ali je i Vujošević ukazivao na veoma loš tretman koji država ima prema Partizanu kada su u pitanju sponzori, čime je otvoren širok front ne samo na košarkaškom terenu. Pored toga, činjenica je bila i da je Vujošević u određenoj meri bio prinuđen da se bavi i ekonomskim temama pošto je dobar deo uprave u Humskoj ponovo "šlajfovao" i čini se na momente delovao nezainteresovano za sudbinu ekipe.
Kako se ispada iz Jadranske lige...
Epilog izuzetno komplikovane situacije u klubu dobili smo letos odlaskom Danilovića i odlukom nove uprave da, uz ne baš logična i jasna objašnjenja pogotovo kad se pogledaju sadašnji rezultati, ne produži ugovor sa Vujoševićem koji je ponekad umeo i da pretera u izboru načina za vođenje borbe. A bilo je i ozbiljnih indicija pre dolaska nove uprave da se o sudbini trofejnog stručnjaka odlučuje na nekim drugim mestima koje baš nemaju veze ni sa Humskom, ni sa sportom.
Šansu je dobio Petar Božić, ekipa je "krpljena" u hodu, mada je to princip rada koji je postao standardni modus operandi u Humskoj prethodne dve decenije. Činjenica da je ovogodišnja ekipa slabija od prethodnih, ali takođe, previše je bilo izgubljenih utakmica u finišu da bi se samo pozivali na aspekat sportske sreće.
Takođe, imena Eda Murića, Vanje Marinkovića, Kevin Džounsa, Džamara Vilsona, pa i iskusnog Čedomira Vitkovca svakako bi trebalo da garantuju bolji plasman od pretposlednje, 13. pozicije na tabeli. Ni sa ovim timom nikako ne bi smelo da se gubi sa 26 razlike od Sutjeske. Jasno je da ekipa igra ispod očekivanja, odsnosno da to mesto na kojem se nalazi ipak jeste ispod kvaliteta igrača u crno-belo timu, uz sve razumevanje za okolnosti i težak trenutak kluba.
Možda je napravljena i koncepcijska greška ove sezone, pa je uprava trebalo odmah da kaže da je cilj opstanak u ligi, koliko god to bilo teško navijačima Partizana da čuju.
"Ja sam Partizan uvek gledao kao nekoga ko ili ima šampionski tim, ili ga stvara. A ovo sad nije nijedno od dve koncepcije po tom ukusu. Ovo se pre uklapa u projekat rušenja Partizana nego u projekat rehabilitacije", u svom stilu je nedavno za naš portal prokomentarisao Vujošević aktuelnu situaciju Partizana.
Sadašnja uprava kluba predvođena Nikolom Pekovićem i Miroslavom Berićem, doduše, svakako nije kriva za nasleđene probleme, ali slika Partizana i pozicija u ovom trenutku nije lepa ni za navijače crno-belih, ni za srpsku košarku čiji je klub iz Humske prethodne tri decenije bio glavni motor. Zato je vreme da ponovo razmisle i vide šta mogu sada i odmah da urade po pitanju podizanja ekipe i kluba, a vremena je malo - iako je dogovoren dolazak novog trenera Aleksandra Džikića - da bi Partizan ponovo bio strah i trepet za sve ekipe u regionu, a i šire.
(FOTO: Action images, ABA liga)